|
Но избави нас од злога
Овим се молимо Оцу небесном, да нас
избави од сатане, који је носилац
свакога зла, крвник људски од почетка,
лажа и отац лажи (Јов. 8, 24). Он заслепљује
људе, и заслепљене води их од илузије ка
илузији, како у личном животу тако и у
друштвеном. "Окрените
карте, учините револуцију, осветите се
својим непријатељима, створите још
једну радикалну друштвену промену, и
имаћете рај, и бићете као богови!" Тако
од памтивека шапће људима сатана "државник".
И људи су га по хиљаду пута послушали, по
хиљаду пута пролили братску крв,
похулили на Оца свог небеског, и по
хиљаду пута, разочарани, падали у
очајање. А да се не би очајници досетили,
ко је главни кривац, крвник људски је
поново дошаптавао очајницима: "Криви
су ти и ти људи; удрите њих; промените
власт, окрените точак друштвени још
једном; учините још само један корак, и
ви сте богови, и рај је ваш!" И тако се
точак окреће у једном месту, ронећи све
дубље у блато, док људи понављају
сатанску лаж о "прогресу."
Докле год човек буде сматрао човека
као извор зла друштвенога а не сатану,
дотле ће место братољубља владати
братоненавист и братоубиство. А да је
сатана главни узрочник зла показао је
Спаситељ тиме што је први сукоб и
обрачун у спасавању људи Он имао са сатаном на Гори
Искушења.
У претходној молитви: и
не уведи нас у искушење, ми се молимо
Богу да нас сачува од нас самих, док у
овој последњој ми се молимо, да нас
избави од злога, то јест од онога који на
свакој клизавици искушења чека људе са
својим отвореним чељустима.
У једном Хришћанском друштву палог
брата треба сматрати као човека у
искушењу, и цело друштво је дужно молити
се Оцу небесном, да га поврати од
искушења и спасе од сатане. И ово по
примеру Христа, који рече Петру: Симоне,
Симоне, ево вас иште сатана да би вас
чинио као пшеницу. И ја се молих за тебе
да твоја вера не престане (Лука 22,31).
|