Појави се Јован крстећи у пустињи и проповиједајући крштење покајања за опроштење грехова. (Марко 1:4)

Јован Крститељ има пресудну улогу у историји спасења. Пре него што се и родио, изабран је за весника и претечу Христовог (Лука 1: 13-17); од самог почетка познавао је Господа. Јевађелист Лука пише о чудесном зачећу Јовановом (Лука 1:24). Он, затим, бележи како је Дјева Марија посетила Јелисавету која је тада у утроби носила Јована Крститеља и како је дете у њеној утроби заиграло када је чуло Маријин глас (Лука 1:41).

Исус нас учи да је Јован испунио што је писано о поновном доласку пророка Илије (Мат 11:14), који ће пре доласка Христовог бити глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи (Мат 3:3; Марко 1:3; Лука 3:4; Јован 1:23).

Мало пре што ће Исус Христос почети јавно да проповеда, отиде Јован у Јорданску пустињу да припрема Спаситељу пут. Свој пророчански задатак вршио је заједно са групом ученика којима је заједничко било: 1) покајање у очекивању Царства Небеског, 2) крштење за опроштење грехова, 3) давање плодова праведности и 4) духовни подвиг. Сам Јован живео је аскетиски, у сиромаштву и непрекидном посту. Могуће је да је цео живот провео као назирит (Лука 1:15, 4 Књ Мој 6). Очи му нису биле упрте ка телу и телесним прохтевима, већ у Господа Исуса Христа, а тај његов утицај је постао веома распрострањен (Марко 11:32. Лука 7:29, Дела 18:25, 19: 1-7).

Јован је предсказивао долазак Спаситеља, Онога који је неупоредиво већи од њега самога: пред Ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући Љеговој (Марко 1:7). И Он ће крштавати, али не само водом, него и Светим Духом (Марко 1:8). Када је Исус дошао Јовану да Га овај крсти, Јован, понизан, схвати да би Спаситељ требало њега да крсти, а не обрнуто (Мат 3:14), Али Исус је знао да треба испунити сваку правду (Мат 3:14), а Јован Га је послушао. Отуда потиче обичај који нам је толико познат са светих икона: Христос стоји у реци Јордану, Јован Га крштава, док се Дух Свети у облику голуба спушта на Њега. Чује се глас Оца са неба: Ово је син мој љубљенни Који је по мојој вољи (Мат 3:17).

Јованово дело било је од велике важности за Христове проповеди. Сину Божијем. нијо било потребно «озваничење» од стране неког човека, па значај Јовановог сведочења није у томе, него у чињеници што је прихватање Јована Крститеља као Божјег човека допринело да људи прихвате и самога Христа (Јов 5: 33-35). Први следбеници Исусови били су баш Јованови ученици (Јов 1:35-39), а упражњено место меру апостолима такоре је заузео један од Јованових следбеника (Дјела 1: 21, 22).

Јован Крститељ умро је за Христа мученичком смрћу (Марко 6: 24-29). Православна Црква му посвећује посебне песме сваког уторка, а слави га у о празницима током целе године.

НАЗАД